undefined domestic cat

domestic cat

Sirovo smrzavanje s osmjehom

putopisi — Autor leklerk @ 21:10

   Svetlana kasni i u poslednjem trenutku stiže na bus.

Krećemo ne znajući kakvo nas vrijeme čeka i da li će nas pustit preko granice. :) A prolazimo kao da do jučer nije bilo neophodno brdopapira.

Jednu personu iz autobusa ispred nas su vratili sa granice, pošla je sa starim pasošem bez vize  :-/, kako joj je to uspjelo?

 

****

  Dva filma do ponoći i spavanje na šaragama. Bože, da li sam ja normalna, kako sam mogla izabrati šarage, a lepo znam da su neudobne.

Pola sata pred Bečom stajemo da se razbudimo.

Obavljamo jutarnju toaletu u javnom wc-u restorana, kao svaki dobar putnik.

   Kupila sam brdo suvenira na izlazu iz restorana. Odlučila sam potrošiti sve pare :) , pa nek ide život.

 ****

  U Beču odmah stajemo kod HunderWase i srećna sam zbog toga. U protivnom ne bih ni vidjela te divne šarene kuće. Svaki drugačije obojeni dio fasade predstavlja granice stambene jedinice. To su stanovi građeni po narudžbi države i izdavali su se posocijalnom programu, kao što je i kod nas bio slučaj.

(ovde je trebala da stoji slika...ali me mrzilo da čekam glupi flickrs koji se ukočio, tako da nadalje samo zamišljaj, jebi ga, zamisli šta su ljudi radili dok nije bilo televizora)

HunderWase je najbolje stvarao dok je bio nag sa kačketom na glavi samo.

  Obišli smo i Schoenbrunn dvorac i vrtove, na blic. Ivana i ja samo uspjele da se izgubimo tj. da zakasnimo na zakazano mjesto autobusa, a meni mobilni izgubio mrežu i ne mogu nikog pozvati...No, oni su bili na parkingu 100tinjak metara dalje.

Belvedere dvorac, prošetali kroz vrtove. Spustili se pored ambasade Srbije do Ring shtrasse do njihove Knez Mihajlove, pa krug pored Katedrale do kompleksa muzeja i dvorca u čijem je jednom krilu i danas sjedište državnog kancelara.

E, pa vrijeme je da kažemo Ćao! vodiču; otišle smo da pijemo rum od malina pored spomenika Marije Terezije. A i jeli smo tu na ulici one kobaje punjene kačkavaljem.

***

Autoput je jutros bio suv, a sada je zasut snijegom. Valjda će nam trebati "samo" 3.5 h do Budimpešte.

Za sutra su najavili sunčan dan u Budimpešti, ali nakon današnjeg snijega... ko zna kakvo nas vrijeme čeka sutra.

:) Nije važno! Divno mi je .

Čitavo vrijeme imam osjećaj da je NGodina :) Jinle bells jingle bells :)

 

 *****

    Nakon PET sati stigli smo iz Beča u Budimpeštu. Aman zaman!!!!

Popizdila sam u jednom trenutku jer sam bila toliko umorna da nisam mogla ni oči da držim otvorene. 

 

*****

 Čitav dan nije bio onakav kakav smo planirale :)

Ali bilo je sunce i lepo smo se proveli na smrz minus beskonačno.

Popile sav alkohol koji se prodavao na ulici i pojele klobaje od kojih nam se slošilo.

Napomena za ubuduće: Kad Ivana kaže da joj tu nešto smrdi, povjerovat joj i otici na suve kifle.

 Đuskale uz muziku n atrgu. Bile smo na nepoznatom mjestu i blam nije imao ništa sa dobrim provodom.

*****

U busu se opet smrzle, ako se ne vratim sa evropskom upalom pluća, ništa nisam uradila ;)

 Never mind.

Bilo je divno, kao da čitavo desetljeće nisam bila kući ;)


Kratka

licna — Autor leklerk @ 21:48

Ni preko ičeg ne prelazi, kao ni preko brda i dolina.

Sneva uz tihi spokoj Svemira,

potpuno neznatno nageta na tvoju stranu..

naravno jastuka.

 

Mrcvarim dane kroz prozeble prste,

imam neki jučerašnji neprovetren pogled..

samo zubi škrguću nove kletve

one tihe potajne

neizgoverene 

neizrecive

zbog težine gluposti i 

miomirisnih htijenja..

 

k vragu!

 

samljela sam dane

ali ne umijem da kažem

DOĐI!

..a došao bi, zar ne

molećivo kevćem uz neznatan treptaj..

svrbe me očne duplje

od gledanja u prazno

 

nisam nisam nisam

majke mi

a htela sam

da ti uštinem dan na pretposlednjem času

kad ti popusti pažnja 

i prozukle misli obgrle ti sajber spejs

 

nema ništa od mirovanja,

samo štekćem ovde

u ovom mravljem gnezdu i gledam

u zvezde

u dlan

u crne rupe

u šta'oš

samo da dođeš već jednom

 

DOđi...budalo jedna! 


Doђeš mi kintu i još ponešto

licna — Autor leklerk @ 19:26

Nisam ja zakeralo, nisam majke mi.

Ali dođeš mi bre kintu, za sve one poruke nenametljivog diskvalifikovanja zdravog razuma. I posleponoćnih trlababalan mudrolija. Nije to ništa lično, čista ekonomija, ja tebi konstruktivno utrošeno vrijeme, ti meni kintu za cimanje.

Nije fer, stvarno, evo me di glođem sestrinu karticu i provaljujem pin kod, nema smisla, stvarno.

Dodješ mi tu kintu za fon, sitnica. A ono ostalo neću ni da pominjem. E, moj brale, šta je tu sve bilo, a ti ništa, praviš se lud. Pa ti nisam ti ja biračko telo da ga lažeš kako stigneš. Sramota za jednog politički neopredijeljenog ljuda.

Gledam u neprospavane noći na jastuku i mislim se...kamo će mi podočnjaci, kad mi vratiš napokon ono što mi dođeš.

Lepo ću da se spakujem u Neznamnijakojuzapizdinu i neću da se vratim, oca mi, pa ti vidi šta ćeš. Eto! Nađi me ako smeš. Čik!

 


Nove i novije..

pogledi — Autor leklerk @ 23:35

..godine imaju tu tendenciju da stare kao i ljudi. Bivaju mlade privlačne, prolazne, neuhvatljive, prošle, stare.. I tu nema pomoći, četvrta dimenzija nam guta život.

Muzika s jutjuba je isprekidana lošom konekcijom i ruši mi koncentraciju. U pomahnitalom toku svijesti zaboravljam šta sam htjela reći, i to mi nije prvi put. Ponekad sama sebe prestanem da slušam u pola rođene rečenice, pa se negdje pri kraju prenem i nemam pojma kako da napravim poentu i završim monolog.

Ove nove godine se ne osjećam ama nimalo starijom, i to mi godi. Ne zbog sujetnih razloga zanemarivanja činjeničnog stanja, već zbog toga što ne ispunjavam očekivanja okoline i ni me briga :) Olakšanje..

Božićne želje? Ostvarene :) Imali smo stvarno lep božić i novu godinu, niko nikom nije prebacivao krivicu zbog lošeg odrastanja, djetinjstva, braka... olakšanje :) Tek zajednički hedonizam i prećutkivanje sveg lošeg što nam se desilo :)

 Lažno srećni i manje lažno srećni ljudi na ulicama pijani čestitaju srećne nove godine. Prizor smrznutih curica u štiklama, blatom zamazanih bijelih farmerki, odsjaj novogodišnje rasvjete u izlogu, zgažene plastične čaše.. Nove godine su tako pune nade :)

Obrazi koji se dodiruju i ljube vazduh (grip?) i ruke koje grle i pipaju; žurke su uvijek mjesta sa najviše očajnika na ovom svijetu.

Nisam sumirala prošlu godinu, neke je stvari bolje ostaviti tako :)


Powered by blog.co.yu