domestic cat

ako put od hiljadu milja zapocinje jednim korakom,

onda i blog od hiljadu prica zapocinje prvim slovom..

ja sam oduvijek volila pisat dnevnike, i to ne zato sto bi imala sta pametno da kazem, vec stoga sto bih se sama sebi cudila kako mi je uspjelo srociti toliko gluposti na tako malom komadu papira, jer za glupost je oduvijek potrebna sirina, treba se tu razmahat, povisit malo glas, zanijeti masu....ma znate vec kako to ide, gledate to svaki dan na televiziji..

i uopste to sa dnevnicima ili blogovima, pa ja ne znam da li vi uopce citate tudje blogove...pih...kakvo tracenje vremena, meni je gust citati samo moj, ili tudji, ali ako znam o chemu se radi i poznajem aktere licno..ali ovako, trositi vrijeme na iscitavanje tudjih kojekakvih prica, ma hajte molim vas...ako mogu samo da se slike gledaju- to je ok,

covjek je vizuelno bice, zato toliko i voli pornografiju, a knjige citate samo ako znate da vam nema druge i da jos nisu snimili film na tu temu...ahahha...kakva glupost, ljudska masta je cudesna, prije neki dan sam sama sebi iskonstruisala cudovisnu pricu o tajnim bozanstvima u predjelima sjeverne italije kroz koje sam prolazila, ...smrzla sam se od straha koliko sam se naplasila,

a izmislila sam bas neke krvave scene, previse paganskih spomenika sam gledala tih dana,

italija je divna, jer je tako cudesno zgurana na obali, a sam sredisnji dio izmedju obala izgleda kao garazna prodaja,...svasta se tu nadje; gradovi ostavljeni da nahero stoje na brdima koja su povezana visecim mostovima i ovcama sto izgubljeno bleje, njive i mocvare koje se guraju pored ceste za sto ljepsi pogled na putnike, i jos brda i jos brda i jos brda sa utvrdjenim gradovima...

obala je vec druga prica

kao neprekidna turisticka razglednica na kojoj svi voze vespe i jedu gellato,

talijani su majstori mimikrije, ljubazni i nasmejani, cesto idu ulicom i pevaju, jos cesce psuju nekog, a najcesce vam prodaju neki suvenir

;)

treba stvarno biti lud, pa propustiti italiju u proljece