ponekad osjetim kako mirisu,.. svjezi kolaci moje majke,
..nema tog problema u nasoj porodici koji nije bio rjesen- na kraju..
ako smo i imali okrsaje vredne epskog pomena, gde se trece koleno pominje u ulozi dobre vile, to nije bilo nista naspram virtuoznih pomirenja koje je moja majka pretakala u recepte,
nekako po pravilu za izvinjenje s njene strane koristila je slatko, ..kolachi, "torte za 3 minuta", slatka peciva i sve sto nivo glukoze dize do neslucenih visina srece i postojanosti,
a za oca je imala mesne pite, bureke, buredzike, ..mleveno meso uglavnom [sta bi sad psihoanaliza uradila od ovih nekoliko prideva, i-ha!]..i jos k tome pechenje...[i rezanci s makom, sto rece balash]
nakon reci koje su izgoverene u besu, sa ovim njenim gurmanlucima je islo samo: "hajte, jedite.." [gde se nepostojano h nikako nije gubilo]
i dan danas kad sam besna, lepo sednem i ko chovek se najedem: kasiku u ruke pa udri po eurokremu..nek se zna!
