DAH
Bila je kao neka tropska biljka u porušenom stakleniku. Odjednom, više nije bilo uslova da diše, a dalje se nije moglo, korijenje je već zašlo duboko.
... Voljela je one trenutke pred sam kraj, kad bi prsti njegove lijeve ruke (a on je ljevak naravno) uhvatili nežno ali čvrsto njen vrat. Osetila bi tad kako joj žmarci brzinom misli plaze niz tijelo. To je neko posebno stanje tokom kojeg se ona prepuštala potpuno i uživala u tom gestu kojim je on potčinjava. O,kakva slast biti u vlasti; u milosti i nemilosti.
Kakvo olakšanje što više ne mora da misli i da se krije iza teških odluka.
U tom trenutku, šta god da zatraži od nje, ona će uraditi. Njegov dah sasvim polako joj gađa potiljak, a onda se spušta niz ušnu školjku i klizi u uho kao jezik ljubavnika. Taj sladostasni ternutak pre nego što kaže da je kraj.