undefined domestic cat

domestic cat

1.maj

Generalna — Autor leklerk @ 22:58

ona rečenica "proljeće je , a ja živim u Srbiji.." dobija novo značenje:

"1.maj je , a ja radim!"

pa valjda tako treba, da se proslavi radno, planirajući sljedeće radne pobjede, u službi napaćenom narodu koji je otišao da krka preostale čvarke i novopečene jagnjeće butkice, a meni ostavio njihovu djecu da ih čuvam..

da..baš ‚zaeban život ponekad, bar sam imala extra provod, svi su se mučili i bili puni dima i mesine dok sam ja pijuckala kapućino nakon posla razmišljajući o sutrašnjem danu ..

e, ali sad ide crno-bijeli film:

jutro je i mi smo se porodično spremili da se prošetamo do vrha Marjana, gdje služe vojnički pasulj svim radnicima i neradnicima sa i bez karanfila, a n aštandu pored može da se i kupi pivo točeno... mi klinci jedemo samo pasulj i onda pijemo sokiće koje smo poneli od kuće, a ćale i keva cepaju pivo, a more se ljeska na suncu i nekako si srećan jer si dijete i nemaš ništa za domaći..

kraj crno-bijelog filma...a i ostalog pride


dokle rastemo

pogledi — Autor leklerk @ 20:33
Do pre četiri godine još sam mogla da pratim trend porasta broja svećica na torti...Ali tu je negde došlo do prekida filmaI ja sad ne znam koliko mi je tačno zemaljskih godina, nekako stojim sa strane i posmatram kako se gomilaju, ali mi ništa ne ide s njima...nikako da uparim godine i ponašanje, želje i očekivanja,Hodam okolo kao loše obučena gospoDŽa sa kožnom galanterijom različite boje :)

Hheheh...o, bože, gluposti....


muzika u noci

licna — Autor leklerk @ 01:23

dok slusam kako sviras, zamisljam tvoje prste na zicama, zamisljam da drzis zatvorene oci, i da ti svjetlo pada na lice, ono prvo jutarnje sto cini da svi licimo na sijenke iz crno-bijelih filmova...

ponekad tuga izbija iz onih visokih nota sto jece u tisini, ..a nekad tek zhuborish..

neznatno me pomjera misao o tvojoj stvarnosti, o udisanju vazduha i slicnim popratnim momentima...da li zivot ikad ide uzlaznom putanjom, ili smo tek oscilacije ritma i sinusoide kretanja...

a prsti su ogrubili od zica i jagodice ostavljaju hrapav trag na kozi i pregibu vrata


polenske razmirice

pogledi — Autor leklerk @ 17:59

u prirodi postoje divne stvari, ali u prolece vodimo rat;

 

alergijske reakcije na polen su ponekad tako burne da ujutro ne prepoznam sebe u ogledalu, "o, boze, ima li ovome kvaja?"...ochi neugodno crvene i do te mere svrbe da bih ih najradije ischetkala, a lice dobija boju prevejanog indijanca natecenog od ujeda pcela npr...celo telo je u stanju alarma i zatvaraju se svi receptori, kao kapci na tvrdjavi,

i to je to! moje telo shvata polen kao neku napast, najezdu varvara ili sta vec, i zatvori mi disajne puteve kao i ochi, koza mi posatne crevna i osetljiva na dodir...ukratko branim se svakim delicem sebe da sluchajno ne zapatim neku semenchicu..

a predstoji mi pisanje seminarskog rada, okruzila sam se oporim mirisima naranchine kore i lavande, prizivam u secanje ostar miris mora i sugestivno se lechim, jer ispitni rok galopira ka svom kraju..nepregledni bedemi knjiga me josh chekaju, samo da prodishem do chetvrtka

 


u tisini noci

licna — Autor leklerk @ 00:28

 

volim kad na pragu noci, u onaj mlacni suton, ugledam tvoje oci kako prze moju kozu...

nedostajat ces mi, vec sad znam da ce koza jos dugo pamtiti tvoje ruke i trag poljupca na vratu...rekla bih ti -ostani! ili -povedi me sa sobom! ...ali nemam tu moc govora..

jezik je tako razmeksan od poljubaca, a dusa klonula u tvojim sigurnim rukama, da bi svako ubjedjivanje zavrsilo opet medju charshafima, daleko od zajednichkih kofera...

 necu te zamoliti ni da mi se javish, suluda je i misao o prijateljstvu, ali bih volila da mislish na mene dok ljubish druge i zarivas im prste u kosti


bijeg iz treceg cina

putopisi — Autor leklerk @ 20:58

 

Kad nemate pametnija posla, a u šteku imate taman toliko para za burek i benzin, najbolje je da odete na neku od 4 strane svijeta.

 Sve je relativno, i vjerovatno postoji više od 4 strane, ali koga to briga, bitno je da se kotrlja.Ljudi osnivaju razne grupe podrške za ovisnike o alkoholu, čokoladi, sexu….ali još se niko nije sjetio da osniva grupu za ljude sa opsesivnom potrebom da putuju, bilo gdje i bilo kad.

 Možda bi se takva grupa mogla zvati “Kolumbo, vrati se kuci”!

Probudila sam se u autobusu (a ja nikad ne spavam u prevoznim sredstvima) i shvatila da je prošlo 10 minuta kako spavam. Iza prozora su se pružali pašnjaci Makedonije. Jedan sivi konj je mahao repom rastjerujući maglu i nepostojeće mušice. Svitalo je. Kao ukazanje pogodila me misao da sam ovisnik. Nepregledne ravnice, vrhovi planina, morski pejzaži, pustinja, zelenilo….nije bitno šta, ja moram da se krećem.

Perpetum mobile nije sprava, vec čovjek koji ne moze da se skrasi.

 Ku-ku meni, šta ću sad!!A šta čovjek uopšte može, izvadila sam sendvič i stavila slušalice na uši, …Kolumbo, reci majstoru da isključi grijanje.


u pauzzi za rucak

pogledi — Autor leklerk @ 17:12

 

ne postoji pauza za rucak kad radis u privatnom sektoru [desno od albukerkija, a levo od robovlasnickog drustva], ima samo na brzinu sazvakana hrana, te tako kad dodjes kuci u 6, gladan kao vuk, potamanis na brzinu sve sto je u frizideru a nije promijenilo boju ili miris

..upravo se mucim sa nekom cajnom klobajom nevidjeno tvrdom, kao iz radionice majstora djepeta, ladno bi mogla da premlatim nekog s njom, a mozda i ubijem, pa onda pojedem sredstvo ubistva i tako nacinim savrsen zlocin jer sam unistila sve dokaze...btw, mislim da postoji slucaj gde je zena muza ubila sa smrznutom butkicom, a onda je spremila za veceru...butkicu naravno, a muza je raskomadala i stavila u zamrzivac...  sto uopste ne doprinosi povecanju mog apetita trenutno, odoh nahraniti nekog psa s ovim....


crko clanak

pogledi — Autor leklerk @ 22:31

upravo izbrisah clanak o zecititisu :(

nekim ljudima ne treba dati kompjuter u ruke...eto cemu sluzi papir i olovka,koliko god da brljas nece ti se desiti da spustanjem olovke na papir unistis pola sata pisanja >:(  grrrrr

dok sam maloprije sjekla nokte pomislila sam da ih imamo previse, mislim prstiju, kod 4.tog sam se vec umorila, naprosto me stufalo sjeci dalje, a jos ni na pola nisam bila...kad bih mogla pustit nokte da rastu postali bi kao oni nozevi za sir- lepezasti i ostri..mogla bih da nastupam u nekom frik-show kao zena sjekach...ili da radim u francuskim restoranima za pravljenje svjezeg parmezana..mada, mislim da je parmezan karakteristican za italiju...hmmm...opsta kultura mi ovde posustaje...o, boze sutra su rezultati iz ispitaAAAAAAA...

nema mjesta panici, ali svaki put si priredim takvo jedno sranje kad fino imam mjest aza ucenje, ali NE j aodradim sve u zadnji cas ..i onda se pojedoh ziva dok rezultati ne izadju jer se uvijek klackamm izmedju "moglo bi ne bi moglo"

sukob sa realnoscu..ustvari ne sukob, to bi bio problem odlozenog sucheljavanja sa istim..vrijeme mi je za ici, krevet me tako nasmijeseno gleda, najvise volim taj trenutak kad mrtva umorna legnem, a ono svaka koska promasi feder i upadne u ona godinama glacana udubljenja :) mmmmmm


jutarnji

pogledi — Autor leklerk @ 08:24

nema tog jutra koje ne moze da pokvari odlazak na posao...

 pa da poludis, taman se razvuces po sobi, pojedes ostatke od vecere, pogledas pipi dugu carapu, okrenes radio b92 i HOP! eto ti vrijeme za posao..

a tamo provodis 8 sati svog slobodnog vremena, do pre neki mesec me je smisleno inspirisalo odlazenje na posao, bila sam vrlo happy i puna ideja, ali sa ovim prokletim proljecem sto donosi hunjavicu i alergiju, dodje mi da samo sedim i pijem kafu otpuhujuci kolutove dima,...

naravno uvijek postoji mogucnost da se permanentno odselim, u neku daleku zemlju na morskoj obali gdje ljudi pjevaju na ulicama..

zvizdite li dok se setate gradom? pjevusite li ispod glasa u gradskom prevozu? mnogo dobra stvar ta muzika, bog ju je stvorio da se radujemo :) "ain't no sunshine when he's gone"...

..odoh radit, ostajte mi u zdravlju


urlici

pogledi — Autor leklerk @ 23:15
 (Dalje)

la piu bella

Generalna — Autor leklerk @ 22:42

korak

ako put od hiljadu milja zapocinje jednim korakom,

onda i blog od hiljadu prica zapocinje prvim slovom..

ja sam oduvijek volila pisat dnevnike, i to ne zato sto bi imala sta pametno da kazem, vec stoga sto bih se sama sebi cudila kako mi je uspjelo srociti toliko gluposti na tako malom komadu papira, jer za glupost je oduvijek potrebna sirina, treba se tu razmahat, povisit malo glas, zanijeti masu....ma znate vec kako to ide, gledate to svaki dan na televiziji..

i uopste to sa dnevnicima ili blogovima, pa ja ne znam da li vi uopce citate tudje blogove...pih...kakvo tracenje vremena, meni je gust citati samo moj, ili tudji, ali ako znam o chemu se radi i poznajem aktere licno..ali ovako, trositi vrijeme na iscitavanje tudjih kojekakvih prica, ma hajte molim vas...ako mogu samo da se slike gledaju- to je ok,

covjek je vizuelno bice, zato toliko i voli pornografiju, a knjige citate samo ako znate da vam nema druge i da jos nisu snimili film na tu temu...ahahha...kakva glupost, ljudska masta je cudesna, prije neki dan sam sama sebi iskonstruisala cudovisnu pricu o tajnim bozanstvima u predjelima sjeverne italije kroz koje sam prolazila, ...smrzla sam se od straha koliko sam se naplasila,

a izmislila sam bas neke krvave scene, previse paganskih spomenika sam gledala tih dana,

italija je divna, jer je tako cudesno zgurana na obali, a sam sredisnji dio izmedju obala izgleda kao garazna prodaja,...svasta se tu nadje; gradovi ostavljeni da nahero stoje na brdima koja su povezana visecim mostovima i ovcama sto izgubljeno bleje, njive i mocvare koje se guraju pored ceste za sto ljepsi pogled na putnike, i jos brda i jos brda i jos brda sa utvrdjenim gradovima...

obala je vec druga prica

kao neprekidna turisticka razglednica na kojoj svi voze vespe i jedu gellato,

talijani su majstori mimikrije, ljubazni i nasmejani, cesto idu ulicom i pevaju, jos cesce psuju nekog, a najcesce vam prodaju neki suvenir

;)

treba stvarno biti lud, pa propustiti italiju u proljece


prostor

pogledi — Autor leklerk @ 18:40
treba mi mjesto gdje cu da pishem, zidovi su ochajno bliski ovih dana...
zimi se soba skuplja kao promrzla rukavica u dzepu...neudobno je i samo razmishljati o tome..
jednog dana cu otici na more, ali tako da se ne vratim..kao u onoj bajci o devojci i prstenu..ili decaku i podvodnom demonu..
zashto uopshte ima demona ispod vode?..secam se jednog filma u kojoj je raza bila andjeo..i kako andjeli uopce izgledaju, da li izgledaju kao deca dok spavaju?
u ovom skrivenom kutku grada prijatno je samo biti, ovde chak i ne pada kisha, nekako je mirno i ulichno svjetlo zmirka.. u krug

«Prethodni   1 2 3 4 5 6

Powered by blog.co.yu