ponekad..
ako se i desi da mi misli zalutaju u otadžbinu svih mrmota gdje se stvari po difoltu ponavljaju, onda me odande izvuče obavezno neka njegova smiješna priča ili domaći zadatak..
ne znam da li se vama dešava da ste u prijateljskim vezama sa ljudima koji vas uopšte samo nerviraju jer su potpuno drugačiji od vas- i to u svakom pogledu!...a vi ih ipak volite, i radite sve one glupe stvari koje vas nerviraju čak pre nego što razmislite o sociološkim pogodnostima istih... zasuta sam, od strane tog mog prijatelja, nepreglednim morem nepotrebnih informacija, i nikad ne kapiram kad se on nervira oko nečega jer mi djeluje potpuno glupo i bespotrebno, ...no, ipak odslušam sve što ima da mi kaže i duboko suosjećam sa svim njegovim bedastoćama,
valjda iz nekog unutrašnjeg neponovljivog osjećaja da ja isto tako njemu izgledam , ...i ne samo njemu...ali to je već drugi par cipela
super mi je ponekad. i sjajan mi je prvi maj. i perfektno odrastanje. i nisu mi fora alergije, ali ti o tome zabavno pises. :) a razlog zbog cega se ovde premalo komentarise je mozda i u tome sto se coveku lako ucini kako 'prica sa sobom'(nekog od onih lucidnih dana ;)) ili se onako ovlas ogleda u izlogu. hmda. htedoh zapravo reci: nosi i dalje 'skener' sa sobom, a mi cemo uzivati: u duhu, u atmosferi, u recima...
Autor alan_a — 04 Maj 2007, 18:51
:)
Autor leklerk — 04 Maj 2007, 19:02
ajoj da. kako me samo nerviraju neke gluposti, za mene apsurdne stvari, a prijatelj dize toliku frku oko toga. nervira me uzasno, a volim ga. da da cesto mi se to desava.
Autor tale — 14 Maj 2007, 22:32