domestic cat

Jedva smo docekali dan da krenemo. Ja sam ih natjerala da dodjemo dva sata ranije i da se prvi cekiramo.

Uspjeli smo ugrabit mjesto do prozora. Nisam ispustala aparat iz ruku. Najdivnije su mi bile Alpe, da li zbog snijega ili zato sto se tako nenadano pojavljuju, nisam jos sigurna.

Na aerodromu smo brzo pronasli izlaz, ali smo morali da pauziramo da moja sestra zapali cigaru. Tu smo izgubili vec 10 minuta u startu, i stigli bi mi na taj metro da nismo cekali red na automatima za kartu. Njih dvoje su uzeli kartu, a kad sam ja dosla na red- nestalo je papira za stampanje. Baksuz!! Trci do drugog automata, provlaci one nenormalno ogromne kofere kroz rotirajuca vrata, trci na peron....i...ispred nosa nam ode voz. Pu!! bem ti zemlju...cekali smo sledecih pola sata.

Imali smo jedno presjedanje, sto je podrazumjevalo nenormalno dugacak hodnik i nekoliko nivoa stepenica do druge linije. In any way, stigli smo. A onda su Pedju uhvatila vrata od metroa. Ajme  majko sta sam se uplasila. Voz moze da krene i da ga baci pod sine, a oni ljudi unutra NISTA. Vuci njega nazad, psuj, zapomazi. Dok se neka bakica nije smilovala i   pritisla neku rucicu za otvaranje vrata. Sve je trajalo nepun minut, ali meni je izgledalo kao vjecnost.
Ok, znaci tako, no more nice guy, sad kad dodje metro laktaj se kao u gradskom prevozu kod kuce, kakva kultura, kakva evropa, brate!!

Hostel nam je bio nedaloko od Ramble. Ma na super je mjestu, ali nocu da se uplasis od faca koje se muvaju tuda. Kao da si pomjiesao Vozdovac i Dorcol sa Bronxom i stavio sve to u ulicu crvenih fenjera u Amsterdanu. Ludnica!

Cika Luis je Kinez i skroz je simpa.

Sve imamo sto nam treba. Pravimo kratku setnju do pola dva ujutro i pri tom sasvim nenadano naljecemo na tzv. gay street, promuvamo se, odemo do gata a onda kuci da spavamo.

Zid od kupatila je pregradni zid i nije spojen sa plafonom, smijemo se odlascima u wc jer zvucni efekti su uznemirujuci. Ok, bar ima klimu. Pokusavamo da gledamo spansku televiziju, ali se brzo umaramo i konacno zaspemo.
Prvi dan u Spaniji je pun stresa iz Beograda.